Paul je bio vizigotski duks i vojskovođa koji je za vreme vladavine kralja Vambe podigao ustanak koji je ubrzo prerastao u pravi građanski rat. Paul se proglasio za vizigotskog kralja istoka 673. u Narbonu (Septimanija), da bi nakon oštrih borbi ustanak bio ugušen, a Paul bio pobeđen, izvrgnut ruglu i bačen u tamnicu.

O Paulovom ustanku imamo četiri glavna izvora i sva četiri su napisana neposredno nakon događaja koje opisuju. Najobimniji i najdetaljniji izvor je Istorija o kralju Vambi (lat. Historia Wambae regís) Julijana Toledskog koji je u ono doba bio đakon.

Druga bi bila dodatak na kraju Istorije pod nazivom Insultatio, koji sadrži porugu Septimaniji upoređujući je s hirovitom, nezahvalnom ženom. Ovaj deo nam daje dosta informacija o samom odnosu između Vizigota i Gala.

Treći izvor je spis pod naslovom Iudicium in tytannorum perfidia promulgatum koji sadrži kratak sažetak događaja kao i imena velikog broja Paulovih pristalica. Ovaj dokument je veoma bitan jer zahvaljujući saznanju da su sva imena pobunjenika bila uglavnom gotska, govori da je to bio pre svega unutrašnji sukob između Vizigota, a ne između Vizigota i Hispanorimljana.

Četvrti izvor je pismo upućeno Vambi koje je napisao sam Paul u kome pobunjenik poziva kralja da se spusti sa Pirineja i da dođe da se bori.

Prema nekim kasnijim i ne tako pouzdanim izvorima, Paul je bio hispanorimskog porekla, međutim, to je malo verovatno jer je prema vizigotskom zakonu bilo nezakonito da neki Hispanorimljanin pretenduje na presto, a Julijan Toledski ni u jednom momentu ne insinuira da je Paulov ustanak bio nelegalan u tom pogledu. Ovaj ustanak je bio sukob između Vizigota što nam potvrđuju i imena pobunjenika — poznato je oko četrdesetak gotskih imena i jedva šest-sedam hispanorimskih među Paulovim pristalicama.

Prva vojna akcija koju je Vamba preduzeo nakon svog krunisanja bio je pohod protiv Baska. U proleće 673. godine krenuo je ka Kantabriji, ali je na pola puta dobio vest da je izbio ustanak u Septimaniji. Ustanak je predvodio izvesni Hilderih, upravnik (lat. comes) grada Nima. Hilderiha su podržali biskup iz Magelona i opat Ranimir koga su ustanici proglasili biskupom Nima nakon što su sa tog položaja uklonili Aregija, dotadašnjeg biskupa koji je odbio da im se pridruži, i predali ga okovanog Francima. Ustanici su kontrolisali istočni deo Septimanije, od Nima do reke Ero (fr. Hérault) i okolinu. Glavni grad provincije, Narbon, nije se pridružio ustanicima.

Kad su do Vambe stigle vesti o ustanku, on je poverio Paulu, svom vojskovođi (lat. dux), zadatak da ode u Septimaniju i uguši ustanak. Paul je krenuo na sever, ali kad je stigao tamo, počeo je da kuje zaveru protiv Vambe. Paulu su se pridružili Vizigot Ranosind, upravnik provincije Tarakonensis i Hildegis, plemić iz kraljeve pratnje. Međutim, za zaveru je saznao Argebad, biskup iz Narbona, koji je odmah obavestio kralja. Paul je onda osvojio Narbon gde se proglasio kraljem istoka¹. Bio je pomazan i krunisan zlatnom krunom koju je Rekared darovao svetilištu dobronamernog Feliksa (šp. Santuario del Bienaventurado Félix) u Đironi.

Nakon krunisanja naterao je narod da mu se zakune na vernost i da obeća da će se boriti do kraja protiv Vambe i njegovih pristalica. U Nimu su mu se pridružili Hilderih i njegove pristalice tako da je Vamba izgubio kontrolu nad celom provincijom Narbonensis i delom provincije Tarakonensis uključujući Barselonu i Đironu. Uz pomoć poklona i obaćanja, Paul je uspeo da pridobije Baske i Franke.

Vamba se nalazio u Kantabriji u pripremama za napad na Baske kad je do njega stigla vest o novom ustanku i Paulovom izdajstvu. Kralj se u prvom trenutku dvoumio da li da se vrati u Toledo kako bi sakupio veću vojsku s kojom bi krenuo protiv ustanika, ili da odmah krene u Galiju. Na kraju je ipak odbacio pomisao na povratak i krenuo u žestoku ofanzivu na Baske. Sedam dana su Vambine snage pljačkale, ubijale i palile po Baskiji, sve dok Baski nisu predali Vambi taoce i poklone. Vamba i Baski su postigli dogovor, a Paul je ostao bez baskijske podrške.

Zatim je Vamba krenuo u Barselonu gde je zarobio neke od ustaničkih vođa, a potom se uputio u Đironu čiji je biskup, Amator, odbio da se pridruži ustanicima, i oslobodio grad. Nakon nekoliko dana predaha, krenuo je u prelazak Pirineja kad mu je stigla poruka od Paula u kojoj ga ustanik poziva da siđe sa planine i da dođe u Klausurae da se bori. Prethodnica koju je Vamba bio poslao već je zauzela neka utvrđenja u kojima su se nalazili takođe i franački odredi koji su bili zaduženi za njihovu odbranu. Oni koji su se spasli, pobegli su u Narbon gde su se pridružili Paulu. Uskoro je cela kraljeva vojska bila s druge strane Pirineja i spremala se za napad na Narbon. Na svom putu je stekla veliki ratni plen u vidu zarobljenika i velikih količina zlata i srebra.

Vamba je, pored kopnene vojske, spremio napad i sa mora. Ovo je drugi put u istoriji Vizigota da se u izvorima pominje vizigotska flota². Paul, kada je saznao da je Vamba u Septimaniji i da mu je put ka Narbonu slobodan, pobegao je u Nim. U Narbonu je ostavio vojsku pod komandom Vitimira koji je odbacio predlog za predaju i prvi napad Vambine vojske. Međutim, kasnije istog dana, kraljeve snage su uspele da prodru u grad i da ga zauzmu. Vitimir je pobegao u crkvu Santa Marija, ali je ubrzo bio uhvaćen i bačen u okove. Grad je pao, a kraljevi ljudi su zarobili mnoge pobunjenike.

Nakon zauzimanja Narbona, Vamba je zauzeo Bezje, Agd i Magelon. Put ka Nimu, u kom je bio Paul sa franačkom vojskom koja je imala za zadatak da mu pruži pomoć, bio je čist. Vamba se pojavio pred zidinama Nima 31. avgusta 673. Dana 1. septembra 673, kraljeva vojska je uspela da spali glavne kapije i da prodre u grad. Branioci grada su se povukli u nimski amfiteatar, gde su počeli međusobno da se bore. Gali građani Nima su mislili da su ih njihovi branioci izdali, pa su počeli da ih ubijaju. Paul nije mogao da spreči pokolj, štaviše, Nimljani su takođe sumnjali i u njega — mislili su da je imao nameru da izda svoje pristalice u zamenu za svoju slobodu. Franci su opet, pomislili da su Vizigoti koji su došli s Paulom iz Hispanije hteli da pobiju građane Nima i da se predaju Vambi. Nastao je veliki pokolj. Paul je bio totalno izgubio kontrolu nad svojom vojskom i pristalicama.

Sutradan, 2. septembra, Paul je poslao biskupa Narbone, Argebada, da pregovara sa Vambom i da ga zamoli da zaustavi krvoproliće i spasi živote ustanika. Kralj je na to pristao, ali je odbio da ne kazni pobunjenike. Grad je brzo zauzet, pokolj je bio zaustavljen i zarobljen je veliki broj Gala i Franaka. Nakon 18 dana, Vamba je sve franačke zarobljenike — kako plemiće, tako i obične vojnike među kojima je bilo i Saksonaca — vratio njihovom kralju, uz poklone.

Pre nego što je napustio Nim, Vamba je popravio kapije koje su bile spaljene i zidove koji su bili srušeni u napadu, kao i svu ostalu štetu nastalu u borbi. Sahranio je sve mrtve i vratio građanima i crkvama Nima dragocenosti koje su im Paul i njegove pristalice oteli.

Dana 4. septembra Paul je, prerušen u kralja i zajedno sa ostalim pobunjenicima bio izveden pred kralja i čitavu dvorsku pratnju i vojsku. Pred svima, kralj ih je, počev od samog Paula, pitao jednog po jednog da li im je ikada učinio išta nažao što bi ih podstaklo da se pobune i svako od njih je odgovorio da nije. Zatim je pročitana zakletva koju su Paul i ostali ustanici potpisali kad je Vamba bio izabran za kralja, zatim je pročitana zakletva na vernost koju su ustanici potpisali pod pritiskom Paula, a potom 75. kanon sa Četvrtog sabora u Toledu kao i Hindasvintov zakon o pobunama.

Vamba je u Narbon ušao na miran način i tamo ostavio jedan garnizon i izbacio sve Jevreje. Zatim je Paul, sa lažnom krunom na glavi i u društvu svojih obrijanih i bosonogih pristalica bio uveden u Narbon i izložen ruganju i podsmehu svetine. Vamba, iako je mogao da ih osudi na smrt, oprostio im je život. Nije ih čak ni oslepeo, na šta je imao pravo po civilnom i crkvenom zakonu. Postrigao ih je i u skladu sa 75. kanonom, konfiskovao im je svu imovinu.

Isprva je Vamba mislio da kazni Franke zbog toga što su pružili pomoć ustanicima, ali je na kraju odustao zarad mira na granici. Jedan franački duks, Lupus, napao je okolinu Bezjea, ali je već 6. septembra odustao od svoje namere kad je čuo da se Vamba približava.