Vlastela krajišnici su nosili različite titule. Najvažnija dužnost bila im je da brane deo teritorije koje im je vladar poverio i da postavljaju straže duž granice. Zadatak im je bio da brinu i o bezbednosti puteva, trgovaca na teritoriji koja im je poverena i da u okviru ove obaveze progone razbojnike. Bili su zapovednici krajiške vojske koju su koristili kako za odbranu tertiroije krajišta tako i za ofanzivne i pljačkaške akcije na neprijateljskoj tertitoriji kada bi to vladar od njih zahtevao. Prema odredbama Dušanovog zakonika vlastelin krajišnik nije smeo da dopusti da se pljačkaški odredi koji su opljačkali unutrašnjost države povuku preko teritorije njegovog krajišta a u slučaju da se ovo desi morao je sedmostruko da nadoknadi nanetu štetu (član 143. Dušanovog zakonika).

Literatura

• M. Blagojević, Krajišta srednjovekovne Srbije, Vojne krajine u jugoslovenskim zemljama u novom veku do Karlovačkog mira 1699, Naučni skupovi SANU, knj. 48, Beograd 1989, 27—46.