Klikaj na sličicu i pročitaj pričicu!
KRATKE PRIČE
ČLANCI
FILMOVI
Anri od Anžua, omiljeni sin francuske kraljice Katarine Mediči, postao je kralj Poljske 11. maja 1573. godine. U tu čast, kao i u čast visokih poljskih zvaničnika koji su došli u Pariz da pozdrave svog novog kralja, kraljica majka je održala veličanstven bal u svojoj novoj palati Tiljerije. Taj događaj je ostao zabeležen na jednoj od tapiserija iz serije tapiserija poznatih kao "Valoa tapiserije" na kojima su prikazane scene sa različitih proslava i balova koje je organizovala kraljevska porodica Valoa, i koja se danas nalazi u palati Ufici, u Firenci. Na samoj tapiseriji vrlo lako se može uočiti Katarinin lik u crnini, odeći koju je nosila od smrti svog muža, pa sve do svoje smrti.
|
|
| Jedna od tapiserija Valoa, prikazan je bal koji je francuska kraljica Katarina Mediči održala povodom prijema poljskog poslanstva 1573. godine. |
Poslanstvo od dvanaest poljskih ambasadora među kojima je bilo i protestanata i katolika, uputilo se krajem jula ili početkom avgusta 1573. godine u Francusku, u susret svom novom kralju. Uz ambasadore, na put su je krenulo i 250 poljskih plemića među kojima je bilo sveštenih lica, senatora i feudalnih velikaša koji su predstavljali poljski parlament.
Poljska delegacija je stigla u Pariz 19. avgusta sa pedeset kočija, od kojih je svaku vuklo sedam do osam konja. Njihov svečani ulazak u francusku prestonicu bio je obeležen zaglušujućom paljbom iz 1500 arkebuza, a u delegaciji za doček nalazili su se vojvoda de Giz, njegovi rođaci i druge visoke ličnosti Francuske. Parižani, koje je inače bilo vrlo teško iznenaditi, zadivljeno su gledali egzotične goste. Poljaci su bili obučeni u svoju tradicionalnu odeću, sa šeširima obrubljenim krznom i kapama optočenim draguljima, u širokim čizmama i sa gvozdenim kopljima u ruci, oko pojasa su nosili mačeve, a na leđima tobolce sa strelama ukrašenim dragim kamenjem. Konji su bili skoro isto kao i ljudi, okićeni dragim kamenjem, dok im je sa sedala i uzdi svetlucalo drago kamenje. Pariska svetina je nemo posmatrala, zzabezeknuta raskošnošću, lepotom i dostojanstvom Poljaka, koje je maršal Tavane u svojim memoarima opisao kao divljake.
Ali, tu nije bio kraj iznenađenjima. Poljski ambasadori su ubrzo pokazali da su takođe i veoma obrazovani i da govore s lakoćom više jezika — latinski, italijanski, nemački i francuski sa tako čistim akcentom kao da su bili rođeni na obali Sene umesto u toj dalekoj zemlji čije su obale zapljuskivale Vistula ili Dnjepr.
Nakon uobičajenih ceremonija na kojima su ambasadori Anriju zvanično predstavili dokument kojim ga proglašavaju svojim kraljem, Anri je 14. septembra izveo zvaničan ulazak u Pariz u svojstvu poljskog kralja. U tu čast, kao i u čast poljskih zvaničnika, Katarina Mediči je organizovala bal u svojoj novoj palati Tiljerije, koja se nalazila na desnoj obali Sene, i zatvarala je zapadni deo dvorišta Luvra.
Bal je bio veličanstven. Nakon bogatog banketa, stolovi su bili uklonjeni kako bi se stvorio prostor za igru. Katarina je u Francusku uvela mnoge novine iz najrazličitijih oblasti života, pa i muzike i plesa — poznato je da je ona iz Firence uvela u Francusku najranije forme baleta i opere. Balet su izvele njene pratilje obučene kao nimfe. Nakon baleta, sledila je pesma kastrata koje je Katarina dovela iz Italije, i koje je pratio jedan violinista, prvi violinista kog je Francuska čula.
Poljska delegacija je bila očarana prizorom i lepotom francuskog dvora. Sam kralj, Šarl IX, kasnije je pisao francuskom ambasadoru u Londonu:
Sinoć je kraljica majka održala bal u svojoj palati gde je poljska gospoda toliko uživala da su izjavili da nisu nikad videli ništa lepše … i da su bili veoma zadovoljni počastima koje su im bile ukazane.
Literatura
Leonie Frieda. Catherine de Medici. Weidenfeld & Nickolson, London, 2003. str. 282—291
