Klikaj na sličicu i pročitaj pričicu!
KRATKE PRIČE
ČLANCI
FILMOVI
Kruna erdeljskog kneza iz 17. veka smatrala se tokom skoro čitavog 19. veka krunom srpskog kneza Lazara…
|
|
| Kruna Ištvana Bočkaija |
Ištvan Bočkai je bio knez Erdelja (Transilvanije) od 1605. do 1606. godine, tokom poslednje godine Dugog rata (1591—1606) između Habzburga i Osmanlija. Usled strahovlade habzburškog generala Baste nad protestantskim plemstvom u Erdelju, Bočkaj se 1605. podigao na ustanak i ubrzo pod svojom vlašću ujedinio Erdelj i teritoriju severozapadne Ugarske, odnosno titularne Kraljevine Mađarske koja je formalno priznavala habzburšku vlast. Kako bi se odupreo Habzburzima, Bočkaj je zatražio zaštitu Osmanlija i ponudio je sultanu prihvatanje vazalnih obaveza. Međutim, kada je veliki vezir krenuo na put s krunom koju je Porta namenila Bočkaiju kao simbol prihvatanja vazalnih obaveza prema Osmanskom carstvu, sultan je uvećao svoje zahteve. Bočkaj je odbio da prihvati obavezu da tvrđave koje je zauzeo preda Turcima, pa je u leto 1605. krunu primio od velikog vezira Mehmeda Lale kao privatan poklon, a ne kao simbol prihvatanja vazalskog odnosa. Ubrzo se izmirio sa carem Rudolfom II, a mir u Žitvatoroku, kojim je 11. novembra 1606. Dugi rat okončan, doneo je Erdelju povlašćen položaj koji su garantovali i Habzburzi i Osmanlije.
Krajem 17. veka, Karlovačkim mirom iz 1699. Erdelj je ipak bio priključen Habzburškoj monarhiji, a kruna Ištvana Bočkaija je završila u bečkoj riznici dvorca Hofburg. Kruna, bogato ukrašena dragim kamenjem poput spinela, rubina, tirkiza i bisera sa smaragdom na vrhu (orfanosu), predstavlja kamelaukion, tip krune koji su nosili srednjovekovni vladari srpskih zemalja. Zbog toga se upravo kruna erdeljskog kneza s početka 17. veka tokom skoro celog 19. veka pogrešno smatrala za krunu srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića. Posle proglašenja Srbije za kraljevinu 1882. prvi kralj od Kosova Milan Obrenović (1868—1889 ) zatražio je Bočkaijevu krunu od austrijskog cara Franca Jozefa da se njom kruniše. Franc Jozef je ovu molbu odbio, a plahoviti Milan Obrenović je nakon toga odustao od obreda krunisanja. Time je kralj Petar I Karađorđević (1903—1921 ) bio i ostao jedini vladar novovekovne Srbije koji je krunisan.
Literatura
- D. M. Acović, Heraldika i Srbi, Zavod za udžbenike, Beograd 2008, str. 499, 510.
- P. Rokaj, Z. Đere, T. Pal, A. Kasaš, Istorija Mađara, Clio, Beograd 2002, str. 239—243.
