Klikaj na sličicu i pročitaj pričicu!
KRATKE PRIČE
ČLANCI
FILMOVI
Jovan Luksemburški, sin cara Svetog rimskog carstva Henrika VII, 1310. godine, kad je imao četrnaest godina, postao je kralj Češke. Dinastija Luksemburga je bila germanskog porekla, ali je bila pod snažnim uticajem francuske kulture. Kralj Češke Jovan bio je veran podanik francuskog kralja Filipa VI koga je služio i kao vitez i kao diplomata. Tokom svog života, Jovan Luksemburški vojevao je širom Evrope, a po izbijanju Stogodišnjeg rata 1337. godine, ne samo da je ratovao u korist francuskog kralja, već je bio i jedan od glavnih finansijera Filipa VI.
|
|
| Grb princa od Velsa i deviza Ich Dien |
U vreme kada se Stogodišnji rat zahuktavao, kralj Jovan je već bio star i gotovo slep. Međutim, okružen svojom ratnom družinom Jovan Luksemburški je 1346. bio u prethodnici vojske francuskog kralja koja je pošla na engleskog kralja Edvarda III nakon što se engleska vojska iskrcala u Normandiji u leto iste godine. Na bojnom polju kod Kresija vojska francuskog kralja bila je slabije organizovana u odnosu na englesku. Pored francuskog kralja bilo je tu i drugih predstavnika evropskih dinastija koji su po svom rangu bili više nego ravnopravni sa Filipom VI, vladarem Francuske iz dinastije Valoa. Osim kralja Češke, u francuskoj vojsci bio je i njegov sin Karlo IV, već izabran za kralja Rimljana, odnosno naslednika carske krune Svetog rimskog carstva, zatim Đaume I Pravedni, proterani kralj Majorke i sin velikog Đaumea I Osvajača, i savojski grof.
Kralj Filip je odobrio otvoreni napad na dobro pripremljene engleske pozicije i tada je, po rečima hroničara Froasara, došlo do velike pometnje u francuskim redovima. Naime, prisutni plemići želeli su da po svaku cenu, svojim viteškim delima, zasene sopstvene saborce. Filip je potom postupio nerazborito i prvo poslao u bitku svoju đenovljansku pešadiju, ali je iznenadni pljusak ovlažio tetive njihovih samostrela. Bez podrške konjice, Đenovljani su brzo stradali, a njihovo haotično povlačenje i blato usporili su prvi juriš francuskih vitezova koji su zbog toga postali laka meta za engleske strelce.
Najzad, u drugom talasu, krenuo je juriš konjice Jovana Luksemburškog. Pošto je kralj bio poluslep, naredio je svojim ljudima da povežu svoje konje uzdama. Njegova poslednja komanda, po Froasaru, bila je: „Zamoliću vas da me dovoljno približite neprijatelju da mogu da mu zadam udarac mačem.“ Jovan Luksemburški i njegovi ratnici su potom izvršili juriš uz bojni poklič: „Prag!“ Konjica češkog kralja probila je bojnu liniju kojom je komandovao engleski prestolonaslednik, princ od Velsa Edvard, Crni princ. Jovanovi ljudi su privremeno srušili steg princa od Velsa, međutim, pošto su probili prvi red, Jovan i njegovi ljudi naleteli su na englesku pešadiju koja ih je svukla iz sedala i pobila. Nakon Jovanovog juriša, Francuzi su jurišali još 13 puta, ali bez većih uspeha pošto su ih engleski strelci nemilice kosili. U suton, kada je francuska vojska već bila proređena i izmorena, Edvard III naredio je opšti napad. Filip VI, okružen najprobranijom pratnjom, posle ranjavanja nateran je u bekstvo, dok su Englezi zarobili i stegove francuskog kralja.
Tek u zoru narednog dana, Edvard III je, obilazeći bojno polje, shvatio razmere svoje pobede od jučerašnjeg dana. Engleski heraldi su obišli bojno polje i, zahvaljujući pronađenim grbovima i opremi, identifikovali mrtve plemiće na obe strane. Po današnjim proračunima, u bici kod Kresija stradalo je preko 1.500 plemića što je za srednjovekovne prilike bila prava klanica. Pronađeno je i telo Jovana Luksemburškog koga su, kao čuvenog viteza, oplakale obe strane. Telo kralja Češke je oprano, uvijeno u laneni pokrov i u nosiljci poslato u Luksemburg. U Jovanovu čast Edvard, princ od Velsa, usvojio je devizu češkog kralja „Ich Dien.“ („Ja služim.“) i stavio je na svoj štit. Ovaj moto je i dan danas deo grba britanskog prestolonaslednika.
Najposle, bitka kod Kresija je urušila vladarski autoritet Filipa VI, dok je Edvardu III donela važnu luku Kresi, a princu od Velsa reputaciju jednog od najznamenitijih engleskih vojskovođa srednjeg veka. Jovanov sin Karlo IV, koji se na vreme povukao sa bojnog polja kod Kresija, postao je novi kralj Češke i car Svetog rimskog cartva.
Literatura
- David Nicolle. Crécy 1346: Triumph of the longbow (Osprey Publishing, 2000)
