Klikaj na sličicu i pročitaj pričicu!
KRATKE PRIČE
ČLANCI
FILMOVI
Vizantijski istoričar Georgije Pahimer zabeležio je značajnu epizodu o pokušaju cara Mihaila VIII Paleologa da sklopi savez s Stefanom Urošem I (1243—1276). Savez, koji je trebalo da zapečati udaja Mihailove ćerke Ane za kraljevog sina Milutina, propao je već na prvom koraku zahvaljujući obostranom nerazumevanju, posebno na kulturnom planu.
|
|
| Srpski kralj Stefan Uroš I Nemanjić sa svojim starijim sinom, Stefanom Dragutinom. Freska iz manastira Sopoćani, oko 1273. godine. |
Obnovitelj Vizantijskog carstva, prepredeni Mihailo VIII Paleolog (1259—1282) pokušavao je da, pre svega, diplomatskim sredstvima sačuva poslovičnu veličinu stare imperije. Iako su, u odnosu na Latine i Turke, Srbi bili nešto indirektnija pretnja po Vizantiju, car je krajem 1267. ili početkom 1268. pokrenuo mirovne pregovore. Vizantijska diplomatija je, barem načelno, uspela da ugovori udaju Mihailove druge ćerke Ane za Uroševog mlađeg sina Milutina. Pošto je srpski vladalac tokom 1268. bio prezauzet borbama protiv Ugara, tokom kojih je zakratko bio i zarobljen, vizantijska strana je početkom 1269. pokušala da ostvari raniji sporazum. Poslanstvo koje je Mihailo Paleolog otpremio za Srbiju bilo je prvorazredno jer je sem carske svite princeze Ane, vođa poklisarstva bio vaseljenski patrijarh Josif I koga je pratio sposobni hartofilaks Sv. Sofije (patrijarhov kancelar) Jovan Vek (i sam budući patrijarh).
Po dolasku u Veriju, poslanstvo je odlučilo da se srpskom kralju prvo uputi Jovan Vek, koji je, po naročitim instrukcijama carice-majke Teodore, trebalo da ispita način života u Srbiji i ustrojstvo nemanjićke kraljevine. Prema istoričaru-savremeniku Pahimeru, po Vekovom mišljenju srpska strana nije pokazivala nikakve znake da se sprema da dočeka jednu tako visoku vizantijsku delegaciju, niti je mogao da uoči dostojne znake kraljevske vlasti. S druge strane i sam Stefan Uroš je u čudu posmatrao pratnju i poslugu vizantijskog diplomate, dok je za evnuhe otvoreno pitao šta bi oni trebalo da budu. Kada je saznao da je prisustvo evnuha u princezinoj pratnji i domaćinstvu uobičajno kod Vizantinaca, raški vladar je s negodovanjem rekao:
E, e, šta je to? Nama nije uobičajno takvo ponašanje.
Zatim je Vizantincima pokazao jednu mladu ženu koja je prela vunu i koja je, po Vekovom mišljenju, bila siromašno obučena.
Tako se mi odnosimo prema mladama.
Uroš je najverovatnije Romejima pokazao svoju snaju Katalinu, ženu starijeg sina Dragutina i ćerku ugarskog kralja Ištvana V, čime je hteo da pokaže šta čeka carsku ćerku Anu. Vek je svoj izveštaj zaključio obeshrabrujućim rečima kako mu se čini da je srpski dvor siromašan i priprost kao i to da domaćini žive od lova i krađe.
Po povratku u Veriju, Vizantince iz patrijarhove pratnje uhvatio je strah od srpskih zaseda, pošto držanje samog kralja nije odavalo poverenje. Sjajno opremljeno poslanstvo nastavilo je svoj put sporo, sumnjičeći usput sve i svakog sve do Ohrida. Tu je princeza s pratnjom ostavljena na sigurnom, dok je diplomatski deo ambasade nastavio put ka kraljevom dvoru kroz oblast Polog. U okolini Lipljana pred patrijarha i njegove ljude izašao je srpski „mezason“ Đorđe koji je na svom putu opljačkan iz zasede. Sada je Vizantince uhvatilo još veće podozrenje:
Jer, kada ovi tako prave zasede svojima, štaviše uglednim ljudima i arhontima, teško da će tuđe poštedeti.
Pored toga, Đorđe im je preneo da su mogućnosti da se prvobitni sporazum ostvari veoma male zbog neraspoloženja na srpskom dvoru, a odgovarao je Romeje od daljeg puta prepričavajući im sopstvene nevolje. Ipak, vrhunac nevolja za Vizantince nastupio je zbog ponašanja lokalnog stanovništva koje je stalno, s pristojne distance, opkoljavalo poslanički logor. Prema Pahimeru, činilo se da posmatrači u stvari procenjuju stvari poslanika koje je vredelo opljačkati. Na kraju, tokom noći, Vizantincima su bešumno pokradeni konji. Raspitivanje među lokalnim stanovnicima bilo je jalovo, tako da su diplomate na kraju dobile konje od domaćih starešina kako bi mogli da se vrate. Posle svih ovih peripetija Josif i Jovan Vek su se domogli Ohrida, a zatim se sa Anom Paleolog vratili u Solun gde su napušteni svi prethodni planovi o venčanju sa srpskim kraljevićem.
Na kraju, treba reći da je Ana udata 1277. ili 1278. za despota Mihaila Kutrula, dok je i Milutin postao vizantijski zet, doduše dosta kasnije zahvaljujući poznatoj ženidbi sa Simonidom (1299), unukom Mihaila VIII, i ćerkom Andronika II Paleologa i Irine Monferatske.
Literatura
- Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, Tom VI, Beograd 1986, str. 22-30.
