Život astečkog ratnika sastojao se od konstantne borbe. Glavni razlog zbog koga su Asteci stalno ratovali bio je hvatanje zarobljenika koje bi mogli da žrtvuju svojim bogovima, i na taj način izbegli da budu prisiljeni da žrtvuju svoje ljude. Međutim, kako se Astečko carstvo širilo, nametnuo se još jedan razlog — proširivanje teritorija carstva.

Astečki mladići su postajali ratnici u 17. godini života. Od njih se očekivalo da budu hrabri i plemeniti. Ratnik je mogao da postane bilo ko — kako običan čovek, tako i pripadnik visokog plemstva. Vojnu obuku su primali svi, dok su plemići takođe bili obučavani u religiji, politici i istoriji. Sveštenici su takođe učestvovali u bitkama. Ponos koji su Asteci osećali kao ratnici ogledao se i u astečkom sistemu vladavine — novi vladari su takođe morali da se dokažu na bojnom polju…